Zašto je za danas uredno najavljeni štrajk doktora zabranjen otkriva predsjednik Štrajkačkog odbora Sindikata doktora medicine i stomatologije TK-a
Štrajk danas ipak neće početi. UKC vas je ponovo tužio, uprkos tome što ste potpisali i Sporazum o minimumu poslova. Otkud takav preokret?
– Sud je donio privremenu mjeru zabrane štrajka, ali mi smo očekivali takvo nešto, jer i prošli put je direktor UKC-a (Nešad Hotić, op. a.) uradio sve da nam spriječi štrajk u toj ustanovi. Nažalost, i ovoga puta je uspio iako smo mi ovoga puta ispoštovali sve zakonske procedure. Sa federalnog nivoa smo organizovali štrajk i imamo sve dokaze za to.
Tužba UKC-a
Međutim, koriste priliku da nam spriječe organizovanje štrajka i bez obzira na to što smo mi u pravu, dok se to dokaže, prođe mjesec i oni su uspjeli u svojoj namjeri. Sud kasnije može reći i da smo u pravu, ali štrajk je zabranjen.
Otkud to odjednom kada je sve bilo dogovoreno?
– Moje razmišljanje je da je tu upletena i politika, da se radi o sponi Vlade TK-a, menadžmenta i direktora, ali i sudstva. I u tom kontekstu neka javnost procijeni je li to tako. To se drugi put dešava i UKC je jedina ustanova koja sigurno po nalogu onih koji njom upravljaju tuži svoje doktore. Mi smo sa UKC-om sklopili sporazum o minimumu procesa rada, u kojem smo uvažili sve zahtjeve menadžmenta i po toj arbitraži bi se radilo više od 90 posto poslova. Ustanova ne bi došla u situaciju da bude materijalno oštećena, dakle ne postoji valjan razlog za zabranu štrajka.
To su ozbiljne optužbe. Je li politika, prvo SDA ranije, a sada PDA, zaista spremna dotle ići, uticati i na sudstvo?
– To su više sumnje. To ja sumnjam, a sad je na javnosti da razluči je li to tako, ali i na sudu da stavi tačku na ovu priču. Mnogo stvari ukazuje na to. Prvo, ovako promptna zabrana, u roku od jednog dana praktično, a zatim i ponašanje menadžera ustanova koji su posljednjih dana prošle sedmice pozivali predstavnike štrajkačkih odbora po podružnicama i tražili da se sporazumi mijenjaju, a u jednoj ustanovi je čak donesen jednostran prekid sporazuma o minimumu rada. To pokazuje da su ti menadžeri pod velikim pritiskom, politike naravno.
Kakva je sad sudbina štrajka?
– Mi idemo u polusatni štrajk upozorenja. Poštovat ćemo odluku suda i nadamo se da će na narednom ročištu on odlučiti pravedno i da će zabrana biti ukinuta. Neka tužba UKC-a i ostane, o tome ćemo se sporiti na sudu. Mi imamo zakonsku mogućnost štrajka podrške, koji će se organizovati na UKC-u od 11 do 11.30 sati izlaskom svih kolega u park u krugu Centra.
Vlada vam je priznala reprezentativnost, pa se nakon promjene vlasti, predomislila.
– Mi smo 12. decembra 2017. nakon štrajka napravili sporazum kojim Vlada TK-a priznaje reprezentativnost našem sindikatu u TK-u, priznaje nas za socijalne partnere i omogućava nam pristup pregovorima i potpisivanje kolektivnog ugovora. Ali da jednom razjasnimo priču o toj reprezentativnosti. Od 1.150 doktora u zdravstvu, 1.020 je u našem sindikatu. I to je faktička reprezentativnost. Međutim, Vlada to negira i kaže da mi ne možemo predstavljati sami sebe, nego da će neko drugi odlučivati u ime doktora.
Oni su nas isključili iz pregovaračkog procesa, donijeli su kolektivni ugovor i dio naših zahtjeva ugradili u taj kolektivni ugovor. Međutim, mi taj ugovor ne prihvatamo iz dva razloga – oni su tim ugovorom osnovne plate drugih uposlenika podigli na prvo mjesto u FBiH, dok su doktori stavljeni na šesto mjesto. Ali ne prihvatamo ni zbog toga što su nas jednostrano odbacili kao socijalne partnere i što ne možemo sami odlučivati o sebi. Mi smo nosioci zdravstvenog sistema, stub zdravstva, a ovakvim pristupom pokazuju da to zanemaruju.
Nazivaju vas elitističkim sindikatom i optužuju da se borite samo za sebe. Kako to komentarišete?
– To je zamjena teza. Ovim ugovorom je pokazano upravo suprotno. Mi smo na pregovorima, otvoreno, etiketirani da drugim uposlenima u zdravstvu stavljamo žute trake, da ih omalovažavamo zbog njihovih primanja, jer želimo da imaju mizerna primanja u odnosu na doktore. Mi smo na šestom mjestu po platama, dok su ti koje mi etiketiramo podignuti na prvo mjesto. Tu je jasno sve.
Zbog čega vam je toliko bitna razlika u primanjima između vas i ostalih zaposlenika?
– To je vrednovanje rada i odgovornosti. Mora se napraviti neki platni razred, da se zna koliko čiji posao vrijedi. Ovim ugovorom posao doktora vrijedi kao posao tri čistačice, kao 1,8 medicinskih sestara, dok je odnos doktora i više sestre tek 1 naprema 1,2. Neka svako procijeni koliko je to pravedno.
Koja je razlika prihvatljiva za vas?
– Mi smo tražili da odnos doktor – medicinska sestra bude jedan naprema dva, a odnos specijalista – viša sestra 1 naprema 2 i to su zahtjevi koji su ispunjeni i u drugim kantonima.
Tražili ste i veću ulogu u odlučivanju. Šta to znači?
– Politika je previše uplela ruke u zdravstveni sistem, a doktori se ne pitaju mnogo. Mi smo za reformu zdravstva, dugoročnu i to je nužno, to je svakome jasno, ali mi nismo mogli ni da uđemo u razgovore o toj temi. Mi smo nosioci posla i trebali smo nositi reformu. Javni zdravstveni sektor se mora ojačati kako bi ostao kadar, ne da ide u inostranstvo, u privatnu praksu.
Ispred Sarajeva
Pazite, privatnici danas imaju bolju opremu od onog koji je u javnom zdravstvu. Sve to dovodi do odlaska doktora. Nama treba 15 do 17 godina, nakon redovnog školovanja, da napravimo vrhunskog stručnjaka. I onda on ode. To je porazno i to je izgleda nekome u interesu.
Šta je sporno u vezi sa platama i koeficijentima?
– Mi smo bili prihvatili ovo 0,6 povećanje, koje su oni ugradili u kolektivni ugovor. Ali, to je samo dio onog šta smo tražili. Mi smo tražili do Nove godine da bude to povećanje, a da od 1. januara ide povećanje još od 0,4, te da se pregovara spram sredstava o povećanju od 0,2, što u konačnici iznosi 1,2 povećanje koeficijenta koje mi želimo. Na to su i oni pristali, ali mi smo tražili i da nas uvaže kao socijalne partnere i da usaglasimo tekst kolektivnog ugovora, ali Vlada to jednostavno ne želi, a ne želi ni drugi sindikat. Ovdje je toliko nelogičnosti, da se ukazuje upravo na to da je jedini cilj da mi ne dobijemo kolektivni ugovor i da ne budemo socijalni partner. Pazite, otpočetka su nam govorili da ne možemo imati plate kao doktori u Sarajevu. Mi to nismo ni tražili. Ali, oni sad potpisuju kolektivni ugovor u kojem primanja ostalih uposlenih u zdravstvu stavljaju i ispred Sarajeva.
https://www.oslobodjenje.ba/dosjei/intervjui/admir-suljic-politika-pritisla-i-sud-i-zdravstvo-368527
Autor: Miren Aljić
Izvor: oslobodjenje.ba